"Death is not allowed any mistake."
U peščanoj pustinji, bogovi su za sobom ostavili svetleći entitet (Makou) koji tokom noći ispušta gigantske kopije predmeta iz svakodnevnog života (cipele, naočare, slavine...). Pošto ne znaju pravu namenu rasutih objekata, nomadi koji nastanjuju taj nepregledni prostor, pronalaze druge načine za njihovu primenu. Vođeni radoznalošću, neustrašiva, trinaestogodišnja Gwen i Nokmoon, nemi dečak, odlučuju da napuste svoje sklonište i približe se "prebivalištu mrtvih", odakle dolazi "božanstvena" svetlost, ali Makou odnosi dečaka. Zajedno sa njegovom babom, vremešnom (stosedamdesettrogodišnjom!) Roseline, Gwen odlazi na put da pronađe svog prijatelja...
Halapljivo upijajući svaki sekund ovog animiranog filma, imao sam osećaj da istovremeno čitam delove Márquezovih 100 godina samoće ili koji Pavićev roman, gledam neko od Dalíevih remek-dela i pokušavam da pratim Lalouxov La planète sauvage, dok se iz daljine čuje umirujuća, kontemplativna muzika... Iako su značenja koja Laguionie ovde skriva maglovita, a (pretpostavljam) ukorenjena u religiji (ili nekoj grani filozofije), jedno je sigurno - Gwen je prava poslastica za ljubitelje nadrealizma i bizarnih fantazija.
Elegantna, tiha, nežna i polagana je avantura kroz koju prolazi junakinja, sa svojom starom saputnicom i vodičem. A na svakom njihovom koraku autor uspeva da zavede gledaoca skoro statičnim prizorima, pod velom pretežno toplih boja, pri čemu je svaki oslikan ljubavlju jednog umetnika, u kombinaciji kolažne i gvaš tehnike. Presudnu ulogu u formiranju priče, pored opčinjavajuće vizuelne ravni, igraju i opojne melodije sa orijentalnim uticajima, koje često preuzimaju ulogu reči ili služe kao sredstvo za hipnotisanje gledaoca. Iako su likovi gotovo ispražnjeni od emocija, a podređeni rediteljevoj maštovitoj, mističnoj i inspirativnoj viziji, njihova zbunjenost (i izgubljenost) je u potpunosti razumljiva, ili, bolje reći, prihvatljiva, budući da od razuma ovde nema mnogo koristi...
Fantazmagoričnost Knjige peska je neizmerna i kada istekne poslednji minut ostaje vam samo da se pitate: "Da li je sve bilo samo prijatan, peskom zavejan san?"
No comments:
Post a Comment