Nestao sam onog časa kada je kokoška zabranila pilićima da se skupljaju ispred mišije rupe, pošto im je tamo pretila istinska opasnost od crnog ovna koji je već godinama patio od višestrukog poremećaja ličnosti. Sredom i petkom je verovao da je veštičin familijar, a nedeljom je jeo samo rukolu začinjenu svinjskim iznutricama. Niko se nije usudio da mu zabrani stvaralački zanos.
I niko nije umeo da mi objasni zašto su gugutke koje su posedovale dozvolu za izvođenje građevinskih radova razapeli na krstove od zlata, oduzeli im ordenje za zasluge u borbi protiv povampirenih bubamara, i dopustili da se opustošena polja sasvim preobrate u pustinje, noći neveste. (Nije bilo tačno da kosti same sebe mogu da istope, pa nisu one mast za čvarke!)
U 11 izjutra, i brdo je isparilo za mnom, ne zažalivši što se niko nikad nije popeo na njega, i što nikad i nije bilo pravo brdo, već samo iluzija jedne nemoći i jednog nemara koji zajedno nisu činili više od pola kile epizodnog materijala. Leptirove su zamenili crvima sumnje, koji su ćutali poput lažnog sunca, brže i upornije od riba...
No comments:
Post a Comment