11 Sep 2011

A Erva do Rato (Júlio Bressane, Rosa Dias, 2008)

Dvoje ljudi upoznaje se na groblju. Ona (Alessandra Negrini) pada u nesvest, a On (Selton Mello) joj pritiče u pomoć i odvodi svojoj kući. Tamo saznaje da je nedavno izašla iz zatvora i da nema kud, te odlučuje da je zadrži za sebe. Njihovo detaljnije upoznavanje počinje uz šoljicu čaja, da bi se nastavilo Njegovim diktiranjem i Njenim frenetičnim zapisivanjem raznih tekstova, a kulminiralo poziranjem, fotografisanjem i upetljanošću jednog pacova...


Od sudbonosnog (?) susreta na početku, pa sve do završnog kadra koji više liči na znak pitanja negoli na tačku, stiče se utisak da su dva izgubljena bića sasvim odsečena od stvarnosti i da egzistiraju u vremenu i prostoru koji ne podležu zakonima logike, negde na margini izopačenog (i mrtvog) sna. U prilog tome idu iščašeni dijalozi, povremeno ekscentrično ponašanje glavne junakinje (možda izazvano otrovnom supstancom iz naslova), kao i nedokučivost opisane situacije. Pojavljivanjem glodara (koji ima sklonost ka grickanju provokativnih fotografija i vođenju ljubavi sa pripadnicama ljudske vrste), krajnje neobična veza Bezimenih postaje još neobičnija. Naizgled emotivno ledena, a ispod površine uvrnuto strastvena, ona lagano počinje da truli, da bi u poslednjoj, crnim humorom prožetoj etapi, koja može, a ne mora da predstavlja svojevrsni preokret, pokazala svoje pravo, do koske ogoljeno lice.


Istraživanje muško-ženskih odnosa sprovedeno je kroz niz enigmatičnih postupaka i na granici je sa apsurdom. Polumračni, "linčovski" enterijeri, čijoj se klaustrofobičnosti suprotstavlja nekolicina scena snimljenih pod vedrim nebom, savršeno su okruženje za sprovođenje artistično perverznog eksperimenta. Bizarno erotična, bravurozno odglumeljena i besprekorno izrežirana, ova psihološka i minimalistička drama neprestano zbunjuje gledaoca, iskušavajući mu strpljenje i istovremeno ga hipnotišući uspavljujućim ritmom. Pedantno skrojene vinjete od kojih je film konstruisan i gotovo statična kamera asociraju na radove Lecha Majewskog, s tim što su daleko turobnije, a nadrealna atmosfera je toliko gusta da biste polomili sijaset noževa u nameri da je zasečete. A Erva do Rato je visokostilizovano ostvarenje začudno napete sadržine, skrojeno tako da zanese umetničku dušu...

No comments:

Post a Comment