Noćas je svinja preskočila Mesec,
i za njom je nemo uskliknulo dete:
„Gle, kako krava proždire lava,
a jelen, sav nadut i zelen
kao beskraj kroz modra usta...“
Pusta im je duša, pusta,
i prazne su im oči crne,
u tri igle udenuto, trne
sećanje na konac, zloslutni početak,
ples inog haosa k’o jedini poredak.
Gde je ta krv što miriše na počinak?
Gde su ti crvi i trag koji se mrvi,
dok u glavama gomila se mrak?
Crven i jak kao bik iz pakla,
sveti zjap za svet od stakla.
No comments:
Post a Comment