26 Feb 2016

Иерей-сан. Исповедь самурая (Егор Баранов, 2015)

U najnovijem filmu Jegora Baranova (Skakavac), pravoslavlje ne dolazi sa juga, već sa Dalekog Istoka. Keri-Hirojuki Tagava, koji odnedavno nosi i kršteno ime Pantelejmon, tumači oca Nikolaja, brata jakuza bosa, koji biva uvučen u obračun klanova. Na predlog svog episkopa, sklanja se u rusko selo Glubokaja, Bogu iza nogu. Međutim, ni tamo ne cvetaju ruže - nad malom zajednicom nadvija se senka skorojevića Andreja Neljubina i korumpiranih policajaca. Ponovo doveden u iskušenje, pop-san nastoji da lepom rečju otvori gvozdena vrata, ubrzo shvatajući da protuve sa kojima ima posla razumeju samo jezik oružja...

Dvadeset godina nakon što je, kao zli čarobnjak Šang Cung, otimao tuđe duše u adaptaciji popularne video igre Mortal Kombat, Tagava dopušta da zavirimo u njegovu, u zasigurno najatipičnoj ulozi karijere. Sa krstom oko vrata, licem koje odaje burnu prošlost i glasom Vadima Medvedeva, propoveda tiho i budi ljudskost u svojim parohijanima. Desetak zalutalih ovčica vraća se na pravu stazu, suprotstavljajući se čoporu proždrljivih vukova, pod vođstvom bivšeg kriminalca, preobraćenog u skromnog sveštenika koji sledi bušido (i lomi noseve po zasluzi).

Kada Japanac obuče mantiju, putevi Gospodnji postaju prilično bizarni, ali Baranovu nedostaje mnogo više od šest samuraja i crkve koja izgleda kao da je od vremena Andreja Rubljova niko nije ni pogledao, da bi se približio Kurosavi ili Tarkovskom. Šalu i ortodoksiju na stranu, nije on loš kao reditelj. Štaviše, u odnosu na gorespomenuti erotski triler pokazuje mali napredak, a sa nepune tri decenije starosti ima još dosta vremena za dalje usavršavanje. Iz nadahnute saradnje sa direktorom fotografije Jurijem Korobejnikovim donosi obilje atraktivnih kadrova, u kojima su boje naknadno naglašene, jer "takva je Rusija - što zabačenije mesto, to su boje jače". Isto pravilo primenjuje i na "neonski" Tokio, posebno u sceni "Nikolaj VS trio drskih jakuza u povoju".

Scenario Ivana Ohlobistina, koji se prihvata i lika prefriganog lokalnog "dobrotvora" Neljubina (i na trenutke preglumljuje), ukazuje na neke od problema postsovjetskog društva. Njegova kritika je oštra onoliko koliko kombinacija krimi-melodrame i akcionog B-filma to dozvoljava (čitaj: ne baš kao sečivo katane), dok je u isticanju značaja duhovnosti suzdržan i podseća nas na to da zlo potiče od čoveka...

No comments:

Post a Comment