3 Nov 2015

Der Krieger und die Kaiserin (Tom Tykwer, 2000)


Na samom kraju prošlog veka, nemački reditelj Tom Tikver odlučuje da sudbinu ponovo stavi u ruke Franke Potente, ali ovaj put njenu dobru kondiciju podređuje raskošnom talentu. Der Krieger und die Kaiserin (Princeza i ratnik, a u bukvalnom prevodu Ratnik i carica) deluje kao duhovni nastavak / pitoma verzija hit filma Lola rennt (Trči Lola, trči).

Potente briljira kao medicinska sestra Sisi (skraćeno od Simoun), čije se čudno ponašanje može pogrešno protumačiti kao mentalna zaostalost. Bliskost koju oseća prema svojim štićenicima, pacijentima psihijatrijske bolnice Birkenhof, istovremeno je zabrinjavajuća i zadivljujuća. Budući da je uz njih odrastala, njihov i svet ostalih medicinskih radnika jedini je koji poznaje. Susret sa smrću i bivšim vojnikom Bodom (odlični Beno Firman), koji joj priskače u pomoć, pokreće zupčanike introspekcije. Ljubav (ili nešto plemenitije?) vodi je do misterioznog spasioca (čoveka iz snova?), zaglavljenog u limbu traumatičnih uspomena...

Od prvog kontakta između Sisi i Bodoa, odnosno moćne scene koja se odvija ispod kamiona, Tikver vešto sugeriše da su njih dvoje povezani nevidljivim nitima. I dok ih oni, najčešće nesvesno, koriste za pletenje guste mreže oko ljudi sa kojima žive, menjajući jedno drugog, autor stvara besramno romantičnu alternativnu stvarnost u kojoj slučajnost caruje, a logika klade valja. Priču o dvema izgubljenim dušama, brižnoj i očajnoj, on tretira kao modernu nadrealističku bajku, temeljeći je na neprolaznim vrednostima, ali i rušeći stereotipe, kako o "princezama", tako i o "vitezovima". Od gledaoca očekuje da probudi dete u sebi, koje je, baš kao i onaj dečak sa početka, spremno da poveruje u "bele laži". Bešavan spoj dinamičnosti, "smicalica", pulsirajućeg skora i jarkih boja, po kojima ćete prepoznati njegovo prethodno ostvarenje, zamenjuje staloženim ritmom, delikatnijom muzikom, svedenijom paletom i boljom karakterizacijom, ostajući dosledan svom stilu.

Zahvaljujući milom izrazu lica Franke Potente, koju kamera obožava, i suzama Benoa Firmana, ma koliko bizarno to zvučalo, Tikver uspešno oslikava najtananije emocije. Tamo gde bi se mnogi reditelji udavili u baruštini patetike, on pliva u moru tišine - od ćutanja glavnih junaka kuje oružje ubojitije od njihovih reči.

No comments:

Post a Comment