Mitom do Istine - novi početak

Otvaranju moje prve samostalne izložbe „Mitom do Istine“ prisustvovalo je četrdesetak ljudi kojima ovom prilikom želim najiskrenije da zahvalim, a da sve zainteresovane obavestim da će kolaži moći da se pogledaju do kraja februara, svakog radnog dana u periodu od 7:30 do 19:30. Svečana sala je zaključana, ali će vam ljubazno osoblje Univerzitetske biblioteke izaći u susret. Ulaz je besplatan, tako da je dobra volja sve što vam je potrebno za dolazak.

Posebno hvala dopisnici Radio Beograda i predstavnicima lokalnih medija na interesovanju za ovaj skromni doprinos alternativnoj umetnosti, upravnici Snežani Bojović na ukazanoj ljubaznosti, i rukovodicu informativno-pozajmnog odeljenja Andrijani Stojanović na predusretljivosti i značajnoj pomoći oko organizacije događaja.

Prezadovoljan reakcijama publike, u nastavku prenosim tekst kojim sam se obratio prisutnima, a koji bi trebalo da baci bar tračak svetla na moje stvaralaštvo.

☼☼☼

U svom kratkometražnom dokumentarcu iz 1962. godine, čuveni francuski režiser Žan Kokto izjavio je sledeće:

„Oduvek sam više voleo mitologiju nego istoriju, zato što je istorija sačinjena od istina koje se vremenom pretvaraju u laži, dok je mitologija sačinjena od laži koje naposletku postaju istine.“

Iako sam sa ovim njegovim rečima tek nedavno došao u susret, u njima sam prepoznao sopstvenu paradigmu, budući da većina mojih radova, kako ranijih (kratke priče i stripovi), tako i skorašnjih (gotovo četiri stotine kolaža), pripada jednom stalno rastućem univerzumu koji počiva na dekonstrukciji starih i izmišljanju novih mitova, u nastojanju da se dosegne Neizrecivo, kao ideal istine.

Krivudav put do tog maglom obavijenog odredišta najčešće je oivičen simbolima čija se značenja neretko menjaju, podižući pritom zidove nedoglednog lavirinta iz kojeg ni ja, kao autor, nisam uvek u stanju da pronađem izlaz. Međutim, upravo u toj bezizlaznosti, u naizgled besciljnom lutanju dugim hodnicima i traganju za najčudnijim odgovorima na metafizička pitanja, pronalazim radost stvaranja.

Na izvestan način, moji kolaži predstavljaju sponu sa unutrašnjim detetom, iskonskim (ili bolje reći urođenim) haosom, kao i svetom snova i bajki koje obično ističem kao glavne izvore inspiracije, pa kao takvi pripadaju domenu magije, poezije i misterije, prkoseći racionalizaciji čak i onda kada se u njihovoj kompoziciji mogu uočiti geometrijske pravilnosti. Nastali u intuitivnom procesu, oni su senke i odrazi alternativnih stvarnosti, ali i ove prozaične koju većina ljudi prihvata kao jedinu.

Takođe ih mogu nazvati i vizualnim zagonetkama putem kojih želim da doprem do podsvesti posmatrača i podstaknem njihovu imaginaciju, a sve što je potrebno jeste prići im bez predrasuda, otvorenog srca i uma.

U svom oslanjanju na intuiciju prepoznajem uticaj jednog od mojih omiljenih reditelja, Dejvida Linča, koji smatra da je intuicija, kao spoj emocije i intelekta, ključ svega. Kao zvezde vodilje, moram istaći i reči velikana srpskog filma, Đorđa Kadijevića, koji u knjizi Više od istine nastaloj u saradnji sa dr Dejanom Ognjanovićem, filmskim kritičarem i vrsnim poznavaocem horor žanra, između ostalog, tvrdi i sledeće:

„... Kant je u pravu kada kaže da um nije u stanju da stvara svetove, on može samo da ih promišlja. Nešto drugo stvara svetove, jedna druga moć koju čovek ima. A ta moć je iracionalna, ona ostaje nedefinisana. Mi imamo razne izraze, čitav niz eufemizama za to o čemu se radi: kreativnost, stvaralačka moć, šapat muza, tu se ulazi u jedan gotovo bajkovit, iracionalni prostor.“

Nadam se da ćete u tom „bajkovitom, iracionalnom prostoru“ koji pokušavam da stvorim uspeti da pronađete deo sebe i da će vam slike koje su večeras pred vama reći ono što ja nisam umeo da kažem, pa makar u 100, ako ne u 1000 reči, i na jeziku koji možda nije sasvim razumljiv.

☼☼☼

Za kraj otkrivam i svoj najnoviji kolaž naslovljen Hrast i Spokoj, a završen juče, tokom poslednjih priprema za otvaranje izložbe.